trebala sam znati da mi haljina nije suđena već pri prvom pokušaju kada je u zari u ilici bio nestalo struje pa nisam mogla po željenu ljepoticu. odbila sam prihvatiti tu mogućnost..
vratila sam se idućeg dana, uvjerena da ću je kupiti ako budu imali broja, ili haljinu uopće. znate kako je s tim webom, zna se dogoditi da dućani nisu ni primirisali divote koje se oglašavaju na zarinim stranicama.
no, eto. haljina me dočekala. čak par komada u mom broju.
već dok sam ju nosila do kabine primijetila sam kako je materijal slab. neka, nema veze što izgleda malo jeftino, rekoh samoj sebi. idem ju probati pa kud puklo da puklo.
pred kabinom, naravno, redina. smislila sam još pet stvari koje bih isporbala, al mi se ne da zadržavati. čekam. i razmišljam. cijena je 229 kuna što nije puno za haljinu koju mislim iznositi. stvarno nije puno. ali, materijal je stvarno grozan. ne znam znate li one kombinezone što se prodaju na placu. tanki, tanki flis papir (kažu viskoza) s elastinom, providno i mucasto poslije pranja, to vam garantiram. e, tako je to nekako izledalo. okrećem ju prema svjetlu (stvarno mi je dosadno u redu) i da, naravno da se prozire.
razmjenjujem par riječi s ultra ljubaznom curom koja tamo radi i ulazim u kabinu. šta da vam kažem, bezveze. razočaranje.
možda, ali jako nategnuto možda, možda bi dojam bio bolji da sam ja kost i koža, al eto nisam i svaka moja oblina ne da se vidi ili nazire, što mi nikada ne smeta, već zapravo izgleda nakaradno. a to me i nije pretjerano iznenadilo jer ta ušljiva tanka viskoza stvarno stoji samo izrazitim mršavicama, pogotovo kad je u pitanju ovakav kroj.
priznajem, da mi je haljina bolje stajala (čitaj: da sam izgledala imalo pristojno u njoj) vjerojatno bih potrošila tih 229 kuna iako haljina stvano ne vrijedi toliko. i bilo mi je žao što nisam uzela one stvarčice koje su mi zapele za oko jer zara ima i finijih i kvalitetnijih komada. damn, a stvarno mi se nije dalo više čekati u redu za kabinu.